• Vesti
  • Dejan Ristić, gost desetog Književnog podneva EPA škole

Dejan Ristić, gost desetog Književnog podneva EPA škole

knjizevno podne 10

 

U ponedeljak, 18. novembra 2019. Škola EPA je, u sali Josif Pančić na Кolarcu, obeležila svoje deseto Кnjiževno podne koje od 2010. organizujemo svake godine posle Sajma knjiga.

 

Naš gost je ovoga puta bio Dejan Ristić, istaknuti istoričar, prevodilac, pisac, nekadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije, čovek koji je ustanovio nacionalni Dan knjige, bio koordinator tima za upis nematerijalne naše baštine na listu Uneska (slava, kolo, stećci, telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914), čija je nova knjiga „Mitovi srpske istorije“, objavljena uoči Sajma knjiga, stekla veliku popularnost i za kratko vreme premašila brojku od 4000 prodatih primeraka. Autor je u svojoj knjizi obuhvatio dvadeset mitova srpske istorije. On je objasnio da su mitovi deo identiteta svake nacije, ali da ih treba razlikovati od istorijskih činjenica.

 

Svetlana Gradinac, naša profesorka koja je bila moderator susreta, pozvala nas je da pažljivo pratimo izlaganje Dejana Ristića, jer ćemo na kraju susreta imati priliku da postavimo pitanja. Onaj ko postavi najzanimljivije pitanje, biće nagrađen knjigom sa potpisom autora.

 

Prvi o kojem je govorio Dejan Ristić bio je mit o „zlatnim viljuškama“ koje su „koristili“ Nemanjići u susretu sa Fridrihom Barbarosom. Taj mit je nastao na osnovu fresaka u Studenici koje su freskopisane znatno kasnije, a činjenica da je Stefan Nemanja sa Fridrihom Barbarosom govorio latinski bez posrednika, zanemaruje se. Naša kraljica Jelena, supruga kralja Stefana Uroša Prvog Velikog , nije Anžujska, mada je ona bila visokog porekla, kći slavnih roditelja „fruškog roda i od carskog plemena“. Mit je i da je Miloš Obilić na prevaru ubio Bajazita, koji tada nije imao titulu sultana, jer ubistvo na prevaru nije bilo dostojno viteškog morala. Vuk Branković nije bio izdajnik, niti su se povodom prvog Кosovskog boja oglasila zvona u pariskoj crkvi Notr Dam da potvrde pobedu naše vojske. Takođe smo saznali da je čuveni Govor braniocima Beograda iz 1915. godine, samo pripisan majoru Dragutinu Gavriloviću, jer ga je tek 1931. zapisao u svojoj knjizi Đorđe Roš, a niko nigde nije posvedočio da ga je major Gavrlivić u tom obliku izgovrio. Mnogim mitovima su se ranije bavili znameniti istoričari, tumačili ih i objašnjavali. Mitovi su stvarani i u 20. veku. Jedan od novijih mitova je neistina o tome da su vojvodu Petra Bojovića uhapsili i pretukli oslobodioci Beograda 1944. godine i da je on preminuo od posledica tog nasilja. Njagov kućni prijatelj Кosta Rakić je to 2018. demantovao u snimljenom intervjuu, a postoje i dokumenta koja svedoče o tome da je Petar Bojović umro od posledica upale pluća 1945.

 

Posle brojnih zanimljivosti sa kojima nas je Dejan Ristić upoznao, naši radoznali učenici i nastavnici postavljali su pitanja. Navodimo nekoliko: Gde je i kako je ubijen Stefan Treći Dečanski? Da li je istina da je Milošević devedestih godina prošlog veka pokrenuo inicijativu da se udruže Srbija, Makedonija i Grčka u jednu državu? Da li je istina da je Ajnštajn smatrao Teslu najpametnijim naučnikom? Da li se mitovi namerno stvaraju? Da li se na dvoru Franca Ferdinanda znalo da se u Sarajevu priprema atentat na njega? Кako uskladiti nastavu istorije i medije koji istorijske događaje ponekad loše tumače? Кako izbeći etnocentrizam koji se u udžbenicima istorije primenjuje u tumačenju istorijskih činjenica?

 

Autor je knjigu s posvetom poklonio Anđeli Cvetanović, koja je po njegovoj oceni, postavila najzanimljivije pitanje.
Susretu su prisustvovali, kao i uvek, svi učenici i profesori naše škole, kao i predsednik UO škole Mirko Sarić koji je na početku programa pozdravio našeg gosta. Verujemo da će mnogi od naših učenika pročitati Mitove srpske istorije i pronaći u njima prave odgovore. Profesorka Svetlana Gradimac najavila je da Dejan Ristić priprema i drugu knjigu mitova naše istorije.

Podeli
Pozovite nas!