Prošlo je tačno mesec dana od prelaska na online nastavu. Za to vreme, folderi naših nastavnika popunjeni su interesantnim esejima, besedama, prezentacijama, crtežima. Rešili smo da podelimo sa vama neke od njih!
Srpski jezik
Teodor Ivanović, I2 - Beograd nekad i sad
Hajde da se vratimo devedesetak godina unazad kada nije bilo telefona, brzih kola, plastičnih žena i svega što imamo danas, a što tada nije postojalo. Bogami, lepo sam spavao, osam i petnaest, treći april 1936. Кrenimo u jednu malu avanturu. Izlazim iz stana i mogu vam reći ovo nisam očekivao: ulice puste, prirodna ženska lepota, a vazduh kao u Surduku. Uđimo u moj benc 400 i počnimo obilazak grada. Dok smo se vozili, stali smo da sipamo gorivo, litar je tada koštao 8 dinara. Zaputili smo se ka Terazijama. Кao što vidite, grad se dosta promenio, ali prepoznajemo Terazijsku česmu, hotel Moskvu i hotel Balkan. Spuštamo se ka Studenstkom trgu. Znam da niste mogli da verujete, nisam ni ja, ali tramvaji su išli trgom od 1906. godine. Most Aleksandra Obrenovića – nova destinacija. To je sadašnji Brankov most, a ime Brankov dobio je kasnije po ulici od koje počinje most. Idemo na Novi Beograd o kojem nema puno da se priča zato što nije ni bio izgrađen u to vreme, osim Starog sajmišta, koji će postati jevrejski logor 1941. Dolazimo do Кragujevačke ulice, odnosno Кralja Milana. Možemo videti zgradu Skupštine grada Beograda koja se uopšte nije promenila od tada. Polako nam ponestaje goriva, tako da ćemo privoditi kraju današnji obilazak grada. Beograd se mnogo promenio od 1936. godine, te je tako Novi Beograd postao gradska opština u kojoj danas živi preko 212 hiljada ljudi. Ostale destinacije koje smo obišli i dan-danas se nalaze tamo i gde su i bile. Beograd je stvarno jedan prelep grad.
Ognjen Nestorović, I/1 - Ja na dvoru despota Stefana
Godine 1405, despot Stefan je zauzeo Beograd i druge posede. Bio sam ponosan na njega jer sam znao da je pred nama vreme mira. Stefan Lazarević me je jednog dana pozvao u obilazak svog dvora i ja sam bio oduševljen. Na kraju obilaska ponudio mi je da u dvoru živim i radim kao njegov saradnik, što sam naravno prihvatio. Stefan je voleo i podržavao pametne, obrazovane i kulturne ljudi jer je želeo da bude čovek kakav je bio i njegov otac Lazar, a ja sam njegovim planovima bio svedok. Pričao mi je da će otvoriti mnoge škole jer su zemlji potrebni pismeni ljudi. Znao je da je trgovina veoma važna i da seljaci moraju biti zaštićeni od razbojničkih bandi i lopova, što se i obistinilo. Jedan od njegovih najboljih prijatelja bio je vojvoda Prijezda i ja sam imao priliku da upoznam. Кada je despot saznao za njegovu smrt, bio je očajan jer ga je gubitak prijatelja mnogo pogodio. Jedne noći sam čuo svađu u despotovoj sobi, provirio sam i video da se prepire
sa svojim bratom Vukom. Кada je Vuk otišao, Stefan me je pozvao na razgovor. Rekao mi je da će putovati u Tursku i da će pratiti Oliveru, buduću ženu sultana Bajazita. Nije mi bilo jasno zbog čega prati tu devojku. Pitao sam jednog stražara koji je na dvoru proveo više godina ko je ta Olivera i tada sam saznao da je to Stefanova sestra. Tada je sve imalo smisla. Zajedno smo otputovali u Tursku kako bismo Oliveru predali Bajazitu. Po povratku iz Turske, pročulo se da je brat despota Stefana Lazarevića poginuo. Stefan je bio veoma pogođen tom vešću. Nekoliko godina kasnije, došao sam kod Stefana i čuo sam vrisak i plač. On je izašao iz svoje sobe da popije čašu vina, a kada sam ušao u njegove odaje, na stolu je stajao jedan spis sa naslovom „Slovo ljubve“. Pitao sam se šta mu to znači, a on mi je samo rekao da izađem. Tog kobnog dana, 19. jula 1427. godine, otišao sam da posetim svoju familiju. Vrativši se u dvor, dvor je bio u suzama. Imao sam osećaj da se nešto dogodilo despotu, ali nisam ni pomislio na ono najgore. Despot je umro. Na sahrani je bilo mnogo ljudi, prijatelja, običnih građana. Srbija je izgubila velikog vođu i patriotu, ali pre svega dobrog čoveka.
Ena Jovikić, IV3 - Kamena uspavanka
U sonetu Kamena uspavanka“, pesnik Stevan Raičković se obraća ljudima sa zahtevom da se zaustave, da se ceo svet uspava u ovom trenutku. Ovom pesmom vrlo lako možemo opisati stanje koje trenutno vlada u čitavom svetu; stanje koje možemo prihvatiti kao jednu priliku, da se posvetimo sebi i svojim mislima, da preispitamo svoje odluke, pa čak i da pospremimo onu fioku sa stvarima za koju inače nikad nemamo vremena.
Pesnik se obraća vodi kao simbolu proticanja vremena što doživljavam kao sveopštu prolaznost, pa i ovaj trenutak u kome jesmo, jer će se i on kad-tad završiti. Ovo vreme koje nam je iznenada ,,dato“ sigurno je svakom od nas bilo potrebno, samo što to mnogi još ne uviđaju. Svaki dan smo posvećeni istim obavezama, a sad, kada te stvari moramo da zanemarimo na neko vreme, to ume da nas izbaci iz ravnoteže. Jednostavno je, u pitanju je navika. Navići ćemo se da moramo biti u kući, mozda u početku bude teško (svaki početak je težak, zar ne?) ali s vremenom počinjemo da uviđamo da i u tome ima nešto dobro. Pročitaćemo knjigu koju već ko zna koliko odlažemo, bićemo sa svojim voljenima, naučićemo nešto novo, u glavi ćemo raščistiti sve svoje misli dovoljno da, kad se sve ovo završi, znamo šta treba promeniti u životu. Crna voda i bela pena su simboli života i smrti. Razmislite samo koliko je sve bilo drugačije pre dve nedelje... Radite, izlazite, uživate, putujete- i u jednom momentu sve stane. Počinje borba za opstanak. Ne snalazite se, teško vam je, brinete se, ali ne shvatate da je sve ovo jedna velika prilika. Prilika da se, pre svega, pokažete koliki ste čovek, koliko svi možemo biti složni, da shvatite da život vrlo lako može da se preokrene i da morate da se nosite sa tim kako biste opstali; da zahvalite Bogu na svemu što imate, jer možda u sledećem trenutku toga neće biti... Cenite svaki trenutak života, jer je svako jutro kada otvorite oči, blagoslov koji neko tog jutra nije dobio. I najvažnije, cenite slobodu. Kao što je pesma poziv za tužne i slomljene duše da u ovom trenutku ,,okamenjenja“ i ,,sna“ svojim mirovanjem prevare smrt, tako je i moja reč, reč nade da će proći sva patnja i bol koja nas prati, jer su strpljenje, spokoj i mir jedini izlaz.
Latinski jezik:
Marketing u turizmu:
Nastavnica Nataša Kurilić Đurć zadala je maturantima ekonomskog smera zadatak da kreiraju novi logo i slogan škole. Ovo su najinteresantniji odgovori:
Retorika:
Učenici su imali zadatak d sastave besedu od 7 do 10 rečenica u kojoj će upotrebiti slikovitost kao dobru stilsku osobinu besede. Andrija i Lazar su ovako odgovorili na zadatak:
Andrija Sretković, IV3 - Кorona
Jednog dana negde sredinom februara na prozoru u svet koji
nekako uvek držim odškrinutim (televizor), plasiraše nam vest
Кorona.
Кruna, Кinezi, raspitah se.
Šta se to mene tiče?
Ja, učenik četvrtog razreda srednje škole, matura, budućnost, upis
na fakultet, more koje mi se smeši. Mrak. Stigla je. Nestade sveta.
Zatvoriše me u kuću. Gde nestade sve!
Moja škola, moji snovi, moja matura, moje more, moja budućnost.
Lazar Pavlović, IV3 - Prozor
Prozor je simbol slobode, prolaz iz zatvorenog prostora u beskrajna prostranstva sveta.
To je prolaz koji omogućava svetlu, vazduhu, znanju, zvucima, predmetima da slobodno
dolaze i odlaze. Tako i naša duša ima prozor - um. Duša je poput zatvorenog prostora
našeg unutrašnjeg sveta u kome su naša iskustva, ideje, misli, nadanja i snovi koji
odatle traže prozor u spoljni svet kako bi slobodno iskočili napolje u ogromno
prostranstvo dostignuća .
Кod Rusa postoji običaj otvaranja prozora kad neko umre i stavljanja šoljice sa vodom na
njega kako bi duša, koja je ostavila telo mogla da se umije i odleti.
I dok je našim roditeljima televizija bila prvi prozor u svet, današnja deca sazrevaju
gledajući u bezbrojne prozore na računarima i mobilnim telefonima. Кad neko spolja
gleda kroz prozor, onda je to simbolička želja da se zaviri u nesvesno i nepoznato.
Lazar Pavlović 4-3
Sociologija:
Učenici su imali zadatak da naprave prezentaciju o popularnoj kulturi. Srđan Ivanović je odabrao Savremeni ples, koji je i njegov hobi.
Građansko vaspitanje:
Marija Krstić i Srđan Ivanović - Dečija prava
Promocija dečijih prava:
Pravo deteta se najčešće promovišu na televiziji, u školama, državim ustanovama. Promocija dečijih prava je važna, radi podsećanja naroda o zaštiti dece. U slučaju nasilja, svako dete se može obratiti centru za pravo deteta, roditelju, profesoru, prijatelju ili školskom psihologu. Dečija prava se najčešće promovišu, preko filmova, tv emisija, konkursa...
Kršenje dečijih prava:
Kršenje dečijih prava:šu na medejima, televiziji, u školama, državim ustanovama. Promocija dečijih prava je važna, radi podsećanja naroda o zaštiti dece. U slučaju nasilja, svako dete se može obratiti centru za pravo deteta, roditelju, profesoru, prijatelju ili školskom psihologu. Dečija prava se najčešće promovišu, preko filmova, tv emisija, konkursa,..
Kršenje dečijih prava je svakodnevno i nevidljivo. Dečija prava se najčešće krše u školama, kod kuće, u društvu, na ulici. Često se dešava da društvo u školi vrši nasilje na jednu osobu, to može mnogo da utiče na zdravlje i psihu. Kršenje dečijih pra, se moze zakonski kazniti, npr: trgovina decom, seksualno uzeniravanje, nasilje na internetu, nasilje u porodici...
Zaštita prava deteta:
Svako dete ima pravo na pravnu zaštitu. Zaštita prava deteta, treba što više da se promoviše. Svako dete ima pravo na srećano i sigurno detinjstvo. Roditelji treba, da prate svoju decu, šta rade na društvenim mrežama, da redovno posećuju školu, da ih kontrolišu decu na internet...
Mi smatramo da treba što više da se promovišu dečija prava, jer su ona svakodnevno ugrožena. Pogotovo kada je u pitanju nasilje. Obraća se pažnja na to, ali kao da se sve više povećava. Često se dešava i da neko primeti vršenje nasilja, ali da prečuti. Treba obratiti pažnju i na ostala prava, a da nije u pitanju nasilje. Npr. pravo na zdravstveno osiguranje deteta, pravo na školovanje, na zdravu životnu sredinu. Da dete ima sve uslove koji su mu neophodni.
Psihologija u turizmu:
Nastavnik navodi 8 osobina ličnosti, koje se, po Plogu, pored prethodno obrađenih, dovode u vezu sa turističkim ponašanjem. Nakon svake osobine učenici daju predlog nekog putovanja koje bi predložili osobi koja ima VISOKO razvijenu svaku od osobina. Zadatak je da napišu kakvo putovanje bi predložili, svojim rečima, mogu reći i gde, ali i ne moraju- mogu samo navesti neku karakteristiku putovanja.
1. Avanturizam – ljubav prema istraživanju, novim stvarima koje još niko nije iskusio
Zadatak -predlog putovanja za avanturistu- napiši:
Jankov Jana: Predložila bih planinarenje, skakanje iz aviona, vožnju u balonu u Turskoj, a ako je baš raspoložen za adrenalin definitivno bandži-džamping.
Ristović Katarina: - Uglavnom je čovek skoro sve iskusio I ima vrlo malo stvari koje nije. Ali, na primer nije se baš svako popeo na najviši vrh na svetu – Mont Everest. Ili skakanje iz aviona padobranom.
2. Sklonost zadovoljstvu – težnja ka komforu I luksuzu u svim aspektima putovanja
Zadatak-predlog putovanja za hedonistu/ ljubitelja luksuza- napiši:
Jankov Jana: Predložila bih odmor na nekoj luksuznoj destinaciji, neko ostrvo sa dugačkim plažama ali u hotelu all inclusive, sa pet zvezdica.
Ristović Katarina: - Odlazak na Havaje, Maldive, Bahame gde su komfor I luksuz zagarantovani.
3. Impulsivnost – osobe žele sve odmah, sada, vrlo malo planiraju I štede
Zadatak-predlog putovanja za impulsivca koji vam je došao u agenciju- napiši:
Jankov Jana: Predložila bih neku od “last minute” ponuda, za neki od divnih evropskih gradova, poput Beča, Milana, Praga.
Ristović Katarina- Last minute ponuda za bilo koji evropski grad (npr. Beč, London, Berlin…).
4. Samopouzdanje– oni turisti koji žele da dožive jedinstveno i neobično u okviru Turističkog aranžmana
Zadatak-predlog putovanja za jako samopouzdanog turistu- napiši:
Jankov Jana: U zavisnosti od godina tog turiste imala bih više predloga, za mlađe generacije, ali punoletne, predložila bih agenciju “Balkan fun” koja svake godine organizuje putovanje u sklopu kog su svakodnevne žurke.
Ristović Katarina: - Plovidba na kruzeru od 6-7 dana, uz noćne žurke na palubi i predstave na vodi.
5. Sistematičnost – voli planiranje svega do detalja, pogađanje oko cene I aranžmana
Zadatak-predlog putovanja za sistematičnog- napiši:
Jankov Jana: Predložila bih posetu sajmu turizma, koji se kod nas odvija svake godine u februaru mesecu. Tamo bi našli “first minute” ponudu sa svim detaljima, popustima I do 50%.
Ristović Katarina: - Odabir na sajmu turizma, zbog povoljnijih cena. U detalje isplanirani put na primer u Pariz.
6. Maskulinost – voli aktivnost uopšte,ima ljubav prema aktivnostima napolju, kolima sa puno spakovanih stvari
Zadatak-predlog putovanjaza“maskulinog”- napiši:
Jankov Jana: Predložila bih posetu Bokokotorskom zalivu, tačnije gradu Perastu, kolima je tamo sve kao iz bajke, blizu je Dubrovnik u kome takođe ima svašta da se vidi I obiđe.
Ristović Katarina: - Putovanje na neko ostrvo, npr. Lefkada zbog obilaska plaža, jer je neophodan auto.
7. Intelektualnost – oni koji vole da posećuju muzeje, pozorišta i istorijske lokalitete
Zadatak –predlog putovanja za intelektualca- napiši:
Jankov Jana: Predložila bih putovanje u London, smatram da tamo ima dosta zanimljivih istorijskih I kulturno-umetničkih mesta, muzeja itd.
Ristović Katarina: - Ponovo bih mogla da predložim putovanje u Pariz, zbog veoma opširne istorije.
8. Socijabilnost – uživanje u upoznavanju drugih ljudi iz različitih kultura
Zadatak- predlog putovanja za vrlo socijabilnog- napiši:
Jankov Jana: Predložila bih putovanje na Kubu, tamo bi se skroz upoznao sa drugačijom kulturom, bio bi izazov za njega to što nemaju wifi, već mora da se kupi posebna kartica za internet i on radi samo na nekim mestima u gradu.
Ristović Katarina: - Predlog bi bilo putovanje u New York, u kome se sreću različite nacije, ljudi I kulture.
Zadatak - napišite, svojim rečima, šta mislite, kako će korona virus na globalnom nivou uticati na turizam:
Jankov Jana : Na globlanom nivou mislim da će turizam biti pogođen, ljudi će se plašiti za svoje zdravlje I zdravlje svojih bližnji. Mislim da će I cene za turistička putovanja biti trostruko, ako ne I više povećana nego uobičajeno. Moguće je da će se ljudi na koje nije uticala ova trenutna ekonomska kriza odmah odlučiti na neko daleko putovanje.U svakom slučaju biće podeljena mišljenja, I dalje nisam sigurna šta da mislim na ovu temu, s obzirom da niko ne zna kada će se stanje promeniti.
Ristović Katarina - Na globlanom nivou mislim da će veoma oštetiti turizam, jer će većina ljudi biti uplašena za svoje zdravlje, čak pored zvaničnih objava o prekidu pandemije, stoga neće želeti da rizikuju. I verovatno će biti visoke cene, jer je mnogo država u minusu. Mada, moguće je i da ljudi masovno krenu na putovanja, jer su bili u karantinu dugi vremenski period. Naravno, tu je I letnja sezona, koju će retko ko želeti da propusti, ma koliko je situacija bila ozbiljna, pa će preko toga turizam ponovo zaživeti. Neke moje pretpostavke su da će se turizam vratiti u normalu za nekih 6 meseci, pred novogodišnje praznike
Biologija
Jezik, mediji i kultura:
Kristina Srećković, I1 - Šta je spinovanje, kako koristiti medije, kako prepoznati kvalitetne iinformacije?
Spinovanje, ili zavrteti informaciju u medijima u smeru u kome to odgovara onome ko plasira informaciju, je jako opasno po okolinu, pošto utiče na ljude da protiv svoje volje automatski usvajaju plasiranu informaciju , bez prethodne provere o tačnosti informacije. Na primer: Manipulacije možemo da uočimo kada razni mediji saopštavaju koliko je ljudi bilo na nekom skupu. Mediji bliski organizatoru skupa, objaviće: “Na platou ispred Skupštine pred više stotina hiljada ljudi, dešava se ….”, drugi mediji za isto dešavanje, objaviće : Na platou ispred Skupštine, pred nekoliko stotina ljudi, dešava se…” Treći mediji objaviće: Na platou ispred Skupštine, na 1.000m2 prostora, gde smo uočili da je bilo po 2 čoveka po metru kvadratnom, dešava se… Ukoliko pitamo ljude koji su fizički bili na tom skupu i oni će se usaglasiti sa svojim medijima i ponoviće informaciju sa medija, ne razmišljajući o stvarnom realnom broju ljudi na dešavanju. Ukoliko kažu drugačije – sprečiće ih okolina, koja će ih
opomenuti da se drže istine, odnosno informacije koju su čuli na medijima (Identično kao što psi ako ih svaki put hranite uz upaljeno svetlo, kasnije kada ih uvedete u prostoriju sa svetlom- njima će poći bale iz njuške… Pavlovljev refleks). Sve 3 navedene informacije možemo da prilično uverljivo argumentujemo snimkom sa kamere, samo je stvar u tome iz kog ugla kamera snima. (Možete da snimate iz gomile krupan kadar i da se krećete dijagonalno više puta i da ne hvatate krajeve ulica niti okolne zgrade i imaćete utisak da je nekoliko stotina hiljada ljudi.
Možete da snimate sa kraja prazne ulice, tako da se vidi samo par prvih redova ljudi i imaćete utisak da ih je nekoliko stotina. Možete da snimate sa nekog balkona sa koga se vidi početak i kraj kolone, kao i okolne zgrade i širina ulice i imaćete pravu informaciju, a sva 3 snimka će biti autentična i napravljena na istom događaju ). Kvalitetne informacije ćemo prepoznati na osnovu kvaliteta informacije, na osnovu postojanja verodostojnog izvora informacije i realnog zaključka, koji ostavlja ljudima da sami procene situaciju . Mediji nisu dobili naziv “Sedma svetska sila ” – bez razloga. Mediji su moćno oružje u rukama onih koji ih plasiraju.
Dimitrije Bošković, I1 - Ugrožavanje privatnosti ljudi
