Dragi učenici,
Za nama su tri nedelje nastave na daljinu, velike novine koja nas je sve zatekla svojom iznenadnošću. Budući da sam u stalnom kontaktu sa vašim odeljenjskim starešinama i svim nastavnicima, mogu da kažem da smo se svi dobro snašli. Nekima ovaj način rada prija više, nekima manje, ali mi je bitno da istaknem da smo svi tu uz vas, da imamo puno razumevanja i da sam sigurna da ćemo zajedno uspešno prebroditi ovaj težak period i završiti školsku godinu.
Situacija u kojoj smo se našli, pandemija novog virusa, na mnogo načina je nova i izazovna. Prirodno je i sasvim normalno da smo povremeno uznemireni, zbunjeni, da osetimo mnoštvo neprijatnih emocija, a u prvom redu strah i ljutnju. Ova osećanja ne bi trebalo da negiramo, ali je korisno da stalno imamo na umu da će i ovo proći i da je bolje da optimističnim stavom olakšamo sebi nastupajuće dane. Sigurno je teško kada ne možemo slobodno da se krećemo, družimo, idemo u školu, posećujemo bake i deke.
Sada je najvažnije naše zdravlje i zdravlje onih koje volimo i da je bitno čuvati se i sprovoditi sve one mere o kojima smo i u školi
razgovarali pre nego što je krenula nastava na daljinu. Važno je da budete u stalnom kontaktu sa bliskim ljudima i da razgovarate o svojim osećanjima sa svojim roditeljima, prijateljima, na časovima odeljenjske zajednice koji su još jedna dobra prilika za međusobno bodrenje, podizanje raspoloženja i radnog elana. Važno je da se trudite da sebe uposlite i da ne zapostavljate školske zadatke. Ne samo zbog završetka razreda i budućih ocena, nego pre svega zato što je rad dobar način da uposlimo mozak, da se osećamo korisno, svrsishodno, zadovoljno i samim tim da izbegnemo negativne misli i beskorisne brige.
Da bi učenje lakše išlo, preporuka je da se držite dnevne rutine, da ustajete u približno isto vreme, obavite jutarnju higijenu, da vežbate, doručkujte, pa počnite sa radom. Nemojte ceo dan provoditi u pidžami! Vaša organizacija može biti i drugačija, ali je najbitnije da vam dani ne budu haotični, da se ne zna kad jedete, spavate, učite. Na RTS3 možete u popodnevnim satima gledati časove opštih predmeta za srednjoškolce. Ima izvanrednih časova. Mnogi od vas su uhvatili dobar tempo i imaju dovoljno slobodnog vremena koje mogu ispuniti drugim prijatnim aktivnostima. Znam da su vam starešine slale dosta preporuka, korisnih materijala i linkova - za pozorišne predstave, filmove, muzeje i druge kulturne institucije. Sad je prava prilika da iskoristite besplatni onlajn format koji je na klik od vas.
Mislim da su jednako važne, ako ne i važnije, aktivnosti koje ne podrazumevaju nužno korišćenje pametnih uređaja i gledanje u ekran. Pomozite roditeljima u kuhinji, raspremanju, sređivanju stana, terase, dvorišta... Iskoristite vreme da razgovarate o svemu onome što ne stižete u mnoštvu obaveza koje imate i vi i oni. Podsetite se detinjstva, lepih uspomena, listajte albume, ćitajte knjige, neka vam roditelji pričaju svoje doživljaje iz mladosti. Igrajte neku društvenu igru koju niste odavno. Sve su to dobre prilike da se povežete i bolje razumete.
Nemojte trošiti vreme na analizu vesti i najnovijih statističkih izveštaja - to ne možete da promenite, a možda će vas uznemiriti. Činite ono što je do vas, pridržavajte se mera koje daju stručnjaci, to je dovoljno. Možete i od roditelja zatražiti da vam prenesu najvažnije informacije. Čujte se sa svojim prijateljima redovno, iskoristite pogodnosti savremenih tehnologija da provedete prijatno vreme u druženju. Ne zaboravite da ostanete fizički aktivni, koliko god je to moguće! Pustite muziku i vežbanje prilagodite kućnim uslovima. Кada sam za školski blog pisala o zabrinutosti, opisala sam i neke tehnike za opuštanje. Jedna od njih je vežba koncentrisanja na disanje i uvežbavanje takozvanog „dubokog disanja“. Polako i duboko udahnemo, zadržimo dah pet sekundi, a zatim jako sporo izdahnemo i kažemo sebi „opusti se“. Ponovimo to nekoliko puta - osećaćemo se opuštenije. Nekima pomaže i tehnika „mesto koje me opušta“. Кada smo napeti, pokušajmo da zamislimo neko mesto koje u nama budi lepe i prijatne uspomene, ako smo tamo bili, ili neko lepo mesto koje bismo voleli da posetimo, recimo morska plaža. Možemo zamisliti kako sva naša čula uživaju - čujemo talase ili zvuk vetra, osećamo miris mora, gledamo mirnu pučinu i brodove u daljini, sunce nas greje, pijemo omiljeni napitak... Možemo maštati i zamišljati druženja i divne stvari koje ćemo raditi kad sve ovo prođe. To će nam pomoći u podizanju optimizma i dati nam snagu da gledamo napred i izdržimo ove neprijatne okolnosti.
Na kraju, kao i na početku - svi smo uz vas, vi, vaši roditelji i mi, zaposleni u školi, zajedno smo tim koji će iz svega izaći zreliji.
Vaš psiholog,
Mladenka Obućina