Ovaj tekst namenila sam svojim učenicima kao malu pomoć u prevladavanju problema zabrinutosti. Činjenica je da svi ponekad brinemo i nemoguće je u potpunosti odstraniti taj problem iz života. Isto tako, činjenica je da je ovo stanje nepoželjno i neprijatno, pa želimo da ga se oslobodimo. Sa druge strane, neki ljudi misle da je briga korisna i da ih ona priprema na moguće loše događaje; ako brinu, misle da time pokazuju odgovornost i drže stvari pod kontrolom, brigom pokušavaju da kontrolišu sve ishode, što je u praksi nemoguće. Zato treba znati da se brigom nikako ne rešavaju problemi u budućnosti, ali se stvaraju u sadašnjosti.
Najčešće brinemo kada nas čeka nešto što je nama važno ili predviđamo da bi moglo da se desi nešto što će biti nepovoljno za nas. Možda se brinete o školi i ocenama, da li ćete uspeti da ispunite svoja očekivanja i očekivanja roditelja, možda vas brine neka porodična situacija i njen dalji razvoj. Možda ste otpočeli nešto novo ili nešto teško i odgovorno, kao što je, na primer, ulazak u prvi tim sportske ekipe. Možda se brinete kako da kažete drugu ili drugarici nešto neprijatno, nešto što mu se neće svideti, ili kako će vas prihvatiti novo društvo. Možda ste zabrinuti za svoje zdravlje ili zdravlje nekog člana porodice. A možda ste razvili naviku da oko puno stvari brinete i ponekad i ne možete da odredite šta vas tačno zabrinjava.
Vratimo se na početak teksta. Кorisno je još jednom reći: time što se brinete, nećete ništa rešiti. Sa druge strane, ako briga dugo traje i ako sebe mrcvarite pesimističkim mislima i fantazijama, osećaćete se uznemireno, iscrpljeno i dekoncentrisano. Često će se desiti da imate i neke fizičke simptome – glavobolju, znojenje dlanova, knedlu u grlu, komešanje u stomaku, ubrzano disanje i rad srca, loše spavanje... Lako možemo zaključiti da se ne treba previše brinuti. Neko od vas će odmah kazati lakše je reći nego uraditi. Sa ovim se takođe slažemo. Ipak, postoje neke korisne smernice u vežbanju „nebrige“:
Prvo, moramo se pomiriti sa tim da ne možemo imati apsolutnu kontrolu nad stvarima koje se događaju. Mi možemo uraditi ono što je do nas, a ako na nešto ne možemo da utičemo, to moramo prihvatiti. Кada počnu da nam se roje misli šta ako se desi ova ili ona loša stvar, korisno je zastati i zapitati sebe koja je verovatnoća da se to desi. Šta ću raditi ako se to desi? Odgovorite na ova pitanja i zaustavite lanac brige. Usredsredite se na ono na šta možete da utičete, napravite plan delovanja, a misli koje vas teraju da brinete o onome na šta ne možete da utičete, probajte da ignorišete. Pokušajte da misli o tome šta bi moglo krenuti loše, zamenite mislima šta bi moglo da krene dobro.
Pored toga, korisno je naučiti tehnike koje će nas opustiti i pomoći u stišavanju teskobe koju osećamo, a koja prati zabrinute misli. Otkrijte šta je to što vas opušta. Za svaku osobu to je nešto drugo. Ono što svakako pomaže je fizička aktivnost. Umesto da sedite i brinete, a odredili ste već šta realno možete da uradite, vozite bicikl, šetajte ili trčite, na primer. U dobrom društvu to će biti još učinkovitije. Često ćete posle primetiti da napetost popušta i učvrstiti opservaciju da nema toliko razloga za brigu. Mnogima pomaže slušanje muzike, čitanje, gledanje filma ili serije.
Isto tako, za opuštanje je korisna i vežba koncentrisanja na svoje disanje i uvežbavanje takozvanog „dubokog disanja“. Polako i duboko udahnemo, zadržimo dah pet sekundi, a zatim jako sporo izdahnemo i kažemo sebi „opusti se“. Ponovimo to nekoliko puta - trebalo bi da se osećamo smirenije. Nekima pomaže i tehnika „mesto koje me opušta“. Кada smo napeti, pokušajmo da zamislimo neko mesto koje u nama budi lepe i prijatne uspomene, ako smo tamo bili ili neko lepo mesto koje bismo voleli da posetimo, recimo morska plaža. Možemo zamisliti kako sva naša čula uživaju - čujemo talase ili zvuk vetra, osećamo miris mora, gledamo mirnu pučinu i brodove u daljini, sunce nas greje, pijemo omiljeni napitak... Ovo može pomoći, na primer, kada nam sledi neka nova ili izazovna situacija da se pre nje opustimo. Кad pronađemo tehniku opuštanja koja nama odgovara i redovno je upražnjavamo, to će nam sigurno pomoći u savladavanju teskobe i zanemarivanju zabrinjavajućih misli.
Na posletku, ali nikako najmanje važno, sve je lakše kad se podeli sa osobom od poverenja. Razgovarajte sa svojim roditeljima, dobrim prijateljima, školskim psihologom ili nastavnikom od poverenja o onome što vas brine. Biće vam lakše, videćete da i drugi imaju brige, a možda dobijete još neki koristan savet. Ova tema je široka i u jednom tekstu ne možemo reći sve što je važno.
Želim vam srećan i bezbrižan raspust!
Vaš školski psiholog Maldenka Obućina