Kraj oktobra je u znaku Sajma knjiga – planiramo kupovinu novih naslova, razmenjujemo utiske o pročitanim knjigama i štedimo novac za najveći književni događaj u zemlji. S tim u vezi je i naša današnja objava – predstavićemo vam pesme Maraje Vidaković - naše nekadašnje učenice, a sada studenta Filološkog fakulteta.
Maraja godinama piše poeziju i to radi veoma uspešno. Osvojila je brojne nagrada, a nadamo se da će uskoro izdati zbirku pesama. Time bi nam znatno olakšala sastavljanje liste za kupovinu na Sajmu knjiga sledeće godine. Za vas izdvajamo tri pesme koje su nam se naročito dopale.
Hana
Voleo je beskraj u njoj.
Mogao je provesti večnost
Posmatrajući njen zaneseni pogled.
Topio se u njenim mislima
Zbog načina na koji je držala cigaretu.
Bio je poput dima koji je uvlačila
U svoja pluća.
Njihao se na povetarcu,
Prkosio orkanima,
Кupao se u zenicama njenih očiju…
Ona, bez milosti prkosna,
Bila je deo njegovog ideala,
Nepresušna strast
Vekovima skrivana u čežnji
Кoja ih je štitila od očiju
Što pomno bdiše nad njima
I čuvala ljubav na drugi način.
Misao
Progonila me je misao o tebi.
Noćima.
I miris uvelih latica
što prekrivaše moje grudi.
I čežnja što odzvanjaše
nekim tananim glasom.
Mnogo je cesta među nama
koje nas dele,
a samo jedna,
nevidljiva golom oku,
što nas spaja.
Jer, šta je požuda,
No lascivna želja
Što izmamljuje osmehe,
I kroji trnovite puteve
Do zabranjenih plodova?
Martin
Prosipaš nedorečene misli
I lucidne želje po meni.
Znam te, dečak si
Nedosanjanih snova,
Senka bludne čežnje
Nedokučivog uma.
Zaljubljen si u ideal
Njenog bivstva.
Bezvremen si.
Ti si trenutak
Satkan između greha
I čednosti.
Ti si taj trn
Njen duboko zakrvavljeni ljubavnik.