Poremećaji ishrane predstavljaju ozbiljne medicinske bolesti. Njihova glavna odlika je opsednutost hranom, fizičkim izgledom, telesnom težinom, što negativno utiče kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje osobe, dovodeći je ponekad u životno ugrožavajuće situacije. Osoba sa poremećajem ishrane biva isuviše fokusirana na svoju težinu i figuru tela, što neumitno vodi lošem unosu hrane, a posledica toga je poguban uticaj na zdravlje. U najčešće poremećaje ishrane spadaju anoreksija nervoza, bulimija nervoza i kompulzivno prejedanje.
- Anoreksija nervoza – poremećaj u ishrani koji karakteriše niska telesna težina I poremećaj percepcije tela uz opsesivan strah od dobijanja u težini. Osobe telesnu težinu održavaju voljnim gladovanjem, namernom eliminacijom unete hrane I prekomernim vežbanjem.
- Bulimija – poremećaj u ishrani kod koga se patološki preteran apetit smenjuje sa epizodama pražnjenja – samoizazvanim povraćanjem, laksativima, pilulama za mršavljenje i sl.
- Kompulzivno prejedanje (patološka proždrljivost) – patološka potreba za hranom, praćena osećajem nezasite gladi.
Kako se poslednji poremećaj najčešće javlja u srednjem dobu, u ovom tekstu akcenat će biti na anoreksiji i bulimiji koje se najčešće javljaju u periodu adolescencije.
Uzroke poremećaja ishrane treba tražiti u sadejstvu bioloških predispozicija (urođeni faktor) i faktorima sredine, kombinovanim sa specifičnim iskustvom individue.
Socijalna sredina koja danas posebno, posredstvom savremenih sredstava komunikacije, intenzivno forsira ideal vitkog i mršavog tela, pogotovo kod mladih ljudi, u velikoj meri doprinosi povećanoj učestalosti anoreksije i bulimije. Društvo nam poručuje da je mršavost važna za društveni, partnerski, pa čak i poslovni život.
Anoreksija nervoza je mentalni poremećaj, koji se najčešće javlja kod ženske populacije (može se javiti i kod mladića, ali znatno ređe). Karakteriše ga izražen strah od gojaznosti praćen namernim gubitkom težine. To je složena i ozbiljna bolest, čija se simptomatologija javlja i remeti normalno funkcionisanje mlade devojke na psihičkom, telesnom, porodičnom i socijalnom planu. Iako su kod anoreksičnih pacijentkinja najupadljivije telesne promene u njihovom izgledu, anoreksija nervoza je zapravo psihički poremećaj. Ma koliko zaista bila neuhranjena, osoba sebe doživljava kao gojaznu. Otuda se pribegava namernom gubitku telesne težine kroz striktne dijete i izbegavanje unosa hrane, sa idejom da će se osoba ugojiti. Ova ideja, koja pokreće čitav set ponašanja usmerenih na neunošenje hrane, glavna je karakteristika koja anoreksiju razdvaja od dijeta.
Moglo bi se reći da je držanje dijete prešlo u anoreksiju nervozu kada želja za vitkošću postane prinuda, a hrana se ne doživljava kao potreba ili zadovoljstvo nego kao najveći neprijatelj.
Znaci upozorenja na koje treba obratiti pažnju su:
- Odbijane hrane
- Preskakanje obroka
- Hrana se secka na minijaturne delove i žvaće satima
- Osoba ima spremne izgovore zašto “ne može da jede” (muka joj je, jela je napolju i sl.)
- Unošenje određene niskokalorične hrane (jabuka, krastavac…)
- I to malo unete hrane nasilno se eliminiše iz organizma (izazivanje povraćanja, korišćenje laksativa)
- Osobe se stalno žale kako su gojazne, iako imaju normalnu kilažu ili su neuhranjene
- Konstantno proveravaju težinu i posmatraju se u ogledalu
- Kuvaju bogate i komplikovane obroke za druge pri čemu sami pojedu jako malo ili ništa
- Osećaju se neprijatno i odbijaju da jedu na javnom mestu
- Provode sate vežbajući
Na fiziološkom planu, pored smanjenja telesne težine, kao jedan od prvih organskih simptoma početka anoreksije uočava se poremećaj menstrualnog ciklusa. Zbog nedostatka estrogena, povećava se rizik od osteoporoze. Kako anoreksične devojke nekada unose samo stotinak kalorija dnevno, anemija je obavezni pratilac ove bolesti. Vremenom dolazi do pada koncentracije, poremećaja sna, lupanja srca, smanjenja telesne temperature, stalnog osećaja hladnoće.
Creva sporije rade usled konstantno nedovoljne količine hrane, javlja se stalan osećaj sitosti i konstipacija. Koža postaje tanka, suva, perutava, kosa je tanka, lako lomljiva, sklona opadanju.
Pri pregledu ovih devojaka zapaža se izuzetna mršavost, svi parametri telesnog sastava (telesna težina, indeks telesne mase, obim struka) su ispod normalnih granica. One izgledaju umorno, iscrpljeno, izgladnelo. Laboratorijski nalazi beleže smanjen broj eritrocita i leukocita, manjak proteina, holesterola i minerala. Odbrambena sposobnost organizma je smanjena, te on postaje laka meta raznim infekcijama. Hormoni štitaste žlezde su sniženi. Kako je organizam u stanju hroničnog stresa, javlja se i poremećaj rada nadbubrežnih žlezda. Krivni pritisak je snižen, otkucaji srca usporeni.
Zbog stalnog povraćanja često dolazi do oštećenja jednjaka, propadanja zubne gleđi, hroničnog gastritisa.
Na psihološkom planu uočavaju se promene kao što su ravnodušnost, depresivnost, povišena plačljivist, razdražljivost. Društveni odnosi i zanimanja se obično smanjuju ili dobijaju posebna i neobična obeležja. Odnosi sa roditeljima, najčešće majkom, ispunjeni su agresivnošću i neprijateljstvom.
Anoreksične pacijentkinje su često zaokupljene mislima koje im se nameću naizgled protiv njihove volje ili prisilnim radnjama, najčešće vezanim za hranu, jelo, izgled tela ili telesnu težinu. Ne vole da jedu pred drugima, ljute se zbog svake situacije koja im izmakne kontroli, krute su u svojim razmišljanjima i u procenjivanju sebe i drugih, nedostaje im spontanost i inicijativa.
Statistika
Anoreksija predstavlja najsmrtonosniji psihijatrijski poremećaj. Rizik od smrti kod ovog poremećaja četiri puta je veći od rizika koji postoji kod ozbiljnijeg oblika depresije.
Istraživači sa Univerziteta Leicester u Engleskoj zaključili su da je stopa smrtnosti kod osoba sa poremećajima u ishrani velika i da se na godišnjem nivou kreće oko 5,1 smrtnih slučajeva na 100 ljudi sa anoreksijom. Analizirajući podatke iz 36 različitih istraživanja objavljenih u periodu od 1966. do 2010. godine, istraživači su došli do podatka da je u posmatranom periodu, kod anoreksije, rizik od smrti uvećan 5,86 puta.
Samoubistvo predstavlja poseban rizik u sklopu ovog poremećaja. Jedan od pet smrtnih slučajeva kod anoreksije pripisuje se samoubistvu.
Rezultati istraživanja pokazuju da je anoreksija najsmrtonosniji oblik psihijatrijske bolesti.
Lečenje
Prva veća poteškoća u lečenju anoreksije je često otpor anoreksičnog pacijenta koji veruje da je mršavost normalna, pa čak i privlačna. Ovakav stav anoreksičnog pacijenta biva potkrepljen uticajem socijalnog miljea koji kroz savremena sredstva komunikacije plasira lažnu sliku ljudskog tela (uređenog i doteranog posebnim programima poput fotošopa, instagram filtera i sl.) kao ideal i imperativ.
Vrlo je važno informisati pacijenta i njegove bliske prijatelje i rođake o ozbiljnim posledicama ovakvog stanja i o važnosti započinjanja lečenja. Lečenje podrazumeva multidisciplinarni pristup Pored endokrinologa, kardiologa, interniste, nutricioniste i sl., neophodan je i stalni nadzor psihijatra i psihologa koji će primeniti odgovarajuću psihoterapeutsku tehniku (individualna terapija, grupna, porodična). I pored svega, čak trećina devojaka se nikada ne izleči, trećina ima periode poboljšanja i pogoršanja (bolest postaje hronična), a samo trećina se uspešno oporavi.
Bulimija nervoza ima sličan mehanizam delovanja kao anoreksija: osoba se očajnički suprotstavlja gojenju, i to na vrlo neadekvatan i destruktivan način. Faze gladovanja se smenjuju sa fazama prejedanja koje sledi namerno povraćanje, koriste se različite tablete za mršavljenje i smanjivanje apetita kao i diuretici i laksativi. Iza ovakvog seta ponašanja stoji uverenje osobe da nikako ne sme da se ugoji i da po svaku cenu mora da održi zamišljeni idealan fizički izgled. Bulimija može da se javi kao samostalan poremećaj ili u sklopu anoreksije. Pacijentkinje koje pate samo od bulimije normalne su telesne mase, dok je za pacijentkinje čiji je dominantan poremećaj anoreksija, a bulimija samo jedan od mehanizama održavanja stanja patološke mršavosti, upravo ta patološka mršavost osnovna je karakteristika fizičkog izgleda.
Lečenje bulimije je nešto jednostavnije, a prognoza povoljnija.
Prevencija anoreksije i ostalih poremećaja ishrane počinje edukacijom od koje se očekuje da doprinese razvijanju zdravih stavova prema telesnom izgledu, kao i zdravih navika u ishrani i načinu života. U znanju i ovaj put leži ključ! Prevencija takođe podrazumeva da svi segmenti društva priznaju da problem postoji i da udruženo rade da do ovih poremećaja ne dođe, a to uključuje saradnju porodičnog, obrazovnog i zdravstvenog sistema.
Ono što mi kao nastavnici i roditelji možemo da uradimo u cilju preveniranja poremećaja ishrane je da mladima pružimo blagovremene i tačne informacije o prepoznavanju simptoma i pogubnim posledicama ovih bolesti, kako na organskom, tako i na psihološkom planu. Da ih podstičemo da fokus sa fizičkog izgleda prebace na druge, trajnije i vrednije odlike čoveka. I što je najvažnije, da im svojim primerom, a ne samo pukom pričom, ukažemo na to da treba da vole i poštuju sebe sa svim svojim osobenostima i nesavršenostima, jer upravo u njima leži autentičnost svakog od nas.
Nataša Borovićanin, dipl. psiholog