Međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača se obeležava svakog 16. septembra od 1995. godine. Povod za ovaj datum je Montrealski protokol (potpisan 16. septembra 1994. godine) kojim su predviđene aktivnosti koje bi omogućile zaštitu i očuvanje ozonskog omotača.
Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore sastavila je interesantnu brošuru "Ozon i ti" i mi vam je prenosimo.
Šta je ozonski omotač?
Ozonski omotač je deo stratosfere sa visokom koncentracijom ozona koji se nalazi na udaljenosti od 20 do 30 kilometara od površine Zemlje. On deluje kao nevidljiv štit i štiti nas od opasnog UV zračenja sa Sunca. Preciznije, ozonski omotač nas štiti od UV zračnja, poznatog kao UV –B zračenje, koje izaziva opekotine od Sunca. Dugotrajna izloženost visokom nivou UV-B zračenja može ozbiljno da naškodi većini životinja, biljkama i mikrobima, tako da ozonski omotač štiti sav život na zemlji.
Kako nas ozon štiti od UV-B zraka?
Ozon upija UV-B zračenje sa Sunca. Kada molekul ozona apsorbuje UV-B zračenje on se raspada na molekul kiseonika (O2) i odvojeni atom kiseonika (O). Kasnije, ove dve komponente mogu ponovo da formiraju molekul ozona (O3). Apsorbujući UV-B zračenje u stratosferi, ozonski omotač sprečava da štetni nivoi zračenja dosegnu do površine Zemlje.
Kako se ozon stvara i uništava u stratosferi?
Proces stvaranja i uništavanja ozona dešava se stalno. Sunce, takođe, proizvodi i druge oblike ultravioletnog zračenja, kao što je UV-C. Kada UV-C zračenje dođe do stratosfere, ono se u potpunosti apsorbuje od strane molekula kiseonika i nikada ne stigne do površine Zemlje. UV-C zračenje deli molekule kiseonika na atome. Ovi pojedinačni atomi zatim reaguju sa drugim molekulima kiseonika i formiraju ozon. Sa ovim reakcijama ozona postaje sve više i više... Ali, ozon nije jedini gas u stratosferi. Drugi gasovi koji sadrže azot i vodonik se takođe nalaze u stratosferi i učestvuju u reakcijama koje uništavaju ozon pretvarajući ga nazad u kiseonik. Sa ovim reakcijama, ozona postaje sve manje i manje…
Kada se proces odvija neometano, balans između prirodnog procesa stvaranja i razgradnje održava konstantnu koncentraciju ozona u stratosferi. Nažalost, mi, ljudi ne dozvoljavamo da se ovaj proces odvija neometano….
PROBLEM
Oštećenje ozona i “ozonska rupa”
Sredinom ‘70-ih godina, naučnici su postali svesni da je ozonski omotač ugrožen akumuliranjem gasova u atmosferi koji sadrže halogene (hlor i brom). Nakon toga, sredinom ‘80-ih godina, naučnici su otkrili “rupu” u ozonskom omotaču iznad Antarktika – regiona Zemljine atmosfere sa ozbiljnim oštećenjem.
Šta uzrokuje tanjenje ozonskog omotača širom sveta i stvaranje ozonske rupe iznad Antarktika?
Utvrđeno je da su hemikalije proizvedene ljudskom aktivnošću, koje sadrže halogene, glavni uzrok gubitka ozona. Ove hemikalije su nazvane zajedničkim imenom supstance koje oštećuju ozonski omotač (ozone depleting substances - ODSs). Najvažniji hloroflorougljenici (CFC) su nekad široko korišteni u klima uređajima, frižiderima i aerosolima. I druge hemikalije, kao hloroflorougljovodonici (HCFC), haloni i metilbromid, takođe oštećuju ozonski omotač. Većina naših kompjutera, elektronike i djelovi naših uređaja su čišćeni sa rastvaračima koji oštećuju ozonski omotač. Automobilske instrument table, izolacione pjene u našim kućama i poslovnim zgradama, bojleri za vodu čak i đonovi cipela su pravljeni korištenjem CFC i HCFC supstanci. Kancelarije, kompjuterski centri, vojne baze, avioni i brodovi koristili su u velikoj meri halone za zaštitu od požara. Sve vrste sprejeva kao što su sprejevi za kosu i inhalatori koje koriste pacijenti sa astmom kao potisni gas su koristili CFC supstance. Mnoge vrste povrća koje smo jeli su uzgajane na zemljištu koje je tretirano sa metil bromidom da bi se ubile štetočine. Supstance koje oštećuju ozonski omotač su doslovno korištene u hiljadama proizvoda.
Kako ove hemikalije oštećuju ozon?
Kada molekul CFC-a dođe do stratosfere, on u jednom trenutku apsorbuje UV zračenje, što dovodi do njegovog oštećenja i oslobađanja atoma hlora. Jedan atom hlora može da uništi do 100 000 molekula ozona. Veliki broj ovakvih reakcija hlora i broma narušava osetljivu hemijsku ravnotežu koja održava ozonski omotač, uzrokujući da se ozon brže uništava nego što se stvara.
POSLEDICE
Bez Montrealskog protokola veliko oštećenje ozonskog omotača dovelo bi do ozbiljnih posledica. Zahvaljujući Montrealskom protokolu izbegli smo svet u kojem bi oštećenje ozona dovelo do ogromnog povećanja UV zračenja. Ozbiljne ozonske rupe bi se pojavljivale svake godine iznad Arktika i Antarktika. Do sredine 21. veka, ozbiljno oštećenje ozona bi se proširilo širom planete, uključujući i tropske krajeve. Ovo globalno oštećenje ozonskog omotača dovelo bi do povećanja nivoa UV-B zračenja na zemlji iznad nivoa koji su do sada ikad zabeleženi, sa ozbiljnim posledicama širom sveta.
Neke od tih POSLEDICA su:
Štete po zdravlje ljudi
Opšte je poznato da izlaganje Suncu treba ograničiti zbog ozbiljnih zdravstvenih problema koji nastaju usled prekomerne izloženosti UV-B zračenju. Visok stepen oštećenja ozonskog omotača bi dramatično povećao nivo izloženosti UV-B zracima, čime bi se značajno povećao rizik od velikih zdravstvenih problema širom sveta.
Velika oštećenja morskog sveta
Okeani su najveći ekosistemi na Zemlji. Oni sadrže mikroorganizme, životinje i biljke koji nam obezbeđuju polovinu kiseonika koji dišemo i veći deo hrane koju jedemo. Zdrav okean je od vitalnog značaja za naš opstanak. Sunčevi UV zraci prodiru duboko u naše okeane. Povećana izloženost UV zračenju oštećuje alge, rakove i riblja jaja, koji su u osnovi lanca ishrane u okeanima. Povećanje rupe u ozonskom omotaču imalo bi za posledicu smanjenje živog sveta u moru, što bi ugrozilo lanac ishrane okeana i naše snadbevanje hranom.
Smanjenje rasta biljaka i prinosa useva
Biljke su osnova za sva živa bića. Na ovaj ili onaj način, svaki oblik života, uključujući i ljude, zavisi od biljaka. Samo pomislite na sve stvari koje nam biljke obezbeđuju; ne samo usevi koji proizvode našu hranu, već i kiseonik koji udišemo, drvo za građevinarstvo i grejanje, vlakna za odeću i elemente za mnoge lekove. Oštećenje ozona utiče na osnovne procese rasta i razvoja biljaka i može da smanji rast biljaka. Nekontrolisano oštećenje ozona bi smanjilo prinose useva na globalnom nivou, ostavljajući nas sa manje hrane. Zdravlje divljih biljaka, koje su osnova svih ekosistema na kopnu, bi takođe bilo ugroženo.
Narušavanje ciklusa ugljenika, nutrijenata i drugih elementa u atmosferi
Povećanje UV-B zračenja u velikom obimu može izmeniti način razmene ugljen dioksida između atmosfere i biosfere. Ugljen-dioksid se takođe oslobađa u atmosferu ljudskim aktivnostima, što izaziva globalno zagrevanje. Povećano UV zračenje stimuliše raspadanje lišća i drugih organskih materija što smanjuje sposobnost ekosistema da zadržava ugljen-dioksid. Uz visok stepen oštećenja ozona, to bi bio dodatni doprinos klimatskim promenama. Promene u UV-B zračenju takođe menjaju ciklus azota i drugih hranljivih materija u životnoj sredini, što može dovesti do povećanja zagađenja vazduha.
Oštećenje materijala za spoljašnju upotrebu
Izloženost UV-B zračenju takođe utiče na prirodne i sintetičke materijale, uključujući drvo, plastiku i gumu. Ovi materijali, široko korišteni u građevinarstvu, poljoprivredi i komercijalnim proizvodima, su već dizajnirani da smanje štete uzrokovane UV zračenjem. Visok nivo oštećenja ozonskog omotača, uzrokuje i veću izloženost sunčevim UV zracima, doveo bi do povećanja oštećenja i slabljenja ovih materijala. Ovo bi dovelo do bržeg propadanja i potrebe za dodatnom UV zaštitom, povećavajući cenu i smanjujući pouzdanost mnogih proizvoda.
REŠENJE
Godine 1980. globalna zajednica je odlučila da uradi nešto po pitanju oštećenja ozonskog omotača. Sa povećanjem dokaza da su CFC supstance uništavale ozonski omotač i shvatanjem mnogih posledica nekontrolisanog uništavanja omotača, naučnici i donosioci odluka su pozvali nacije da kontrolišu svoje upotrebe CFC supstanci. Kao odgovor na to, 1985. godine usvojena je Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača, a 1987. godine i Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač. To su prvi međunarodni ugovori u oblasti životne sredine koji su univerzalno podržani od strane 197 zemalja sveta.
Bečka konvencija
Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača je usvojena 1985. godine, a stupila je na snagu 1988. godine. Zemlje koje su potpisale Konvenciju-nazvane zemlje članice- dogovorile su se da istražuju i prate efekte ljudskih aktivnosti na ozonski omotač i da preduzmu konkretne korake protiv aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na ozonski omotač. Konvencija nije zahtevala od zemalja da preduzmu specifične aktivnosti za kontrolu supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Ove specifične aktivnosti su propisane Montrealskim protokolom.
Montrealski protokol
Motrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač je globalni ugovor koji štiti ozonski omotač postupnim ukidanjem potrošnje i proizvodnje hemikalija koje ga oštećuju. Ugovor je potpisan 16. septembra 1987. godine – koji je globalno označen kao Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača- a stupio je na snagu 1989. godine. Protokol predviđa set praktičnih i delotvornih mera za eliminaciju supstanci koje oštećuju ozonski omotač koje su univerzalno dogovorene. Protokol je jedinstven po tome što ima fleksibilnost da odgovori na nove naučne informacije. Od svog početka Protokol je uspešno ispunio svoje ciljeve i nastavlja sa zaštitom ozonskog omotača i danas.
Kigali amandman
Iako je Montrealski protokol bio određen da ukine proizvodnju i potrošnju ODSa, neke zamene ovih supstanci, poznate kao florougljovodonici (HFC), dokazane su kao moćni gasovi sa efektom staklene bašte. U stvari, neki od HFCa su više od hiljadu puta jači gasovi nego CO2 u doprinosu klimatskim promjenama. Posle nekoliko godina napora, 15. oktobra 2016. godine, zemlje članice su se dogovorile da izmene Protokol i da uvedu kontrolne mere za smanjenje HFC supstanci (Kigali amandman). Očekuje se da će se uspešnim smanjenje potrošnje HFC supstanci, izbeći porast temperature na globalnom nivou do 0.40C do 2100. godine, dok će se i dalje štiti ozonski omotač.
DANAS I SUTRA
Ozonski omotač danas
Dok mi i dalje moramo da radimo, postoje dobre vesti. Do sada je 99% supstanci koje oštećuju ozonski omotač, a koje su kontrolisane Montrealskim protokolom, eliminisano iz upotrebe. Naučnici i istraživači širom sveta neprekidno prate oporavak ozonskog omotača, uključujući i druge supstance koje oštećuju ozonski omotač, a koje nisu kontrolisane Montrealskim protokolom. Ove supstance imaju nižu koncentraciju u atmosferi i ne predstavljaju neposrednu pretnju po ozonski omotač. Montrealski protokol je široko pohvaljen kao veliki uspeh na polju zaštite životne sredine. Iako šteta koju smo napravili ozonskom omotaču još nije otklonjena, zahvaljujući ovom ugovoru i zajedničkim naporima zemalja širom sveta, postoje naučni dokazi da se ozonski omotač oporavlja i očekuje se da će se oporaviti do sredine ovog veka. Montrealski protokol je
značajno doprinio i ublažavanju klimatskih promena.
Budućnost je u našim rukama
Napravljen je veliki napredak, ali moramo da nastavimo zajedno da radimo kako bi smo zaštitili ozonski omotač za budućnost. Dok naučnici i istraživači pronalaze nova rešenja i stvaraju ekološki prihvatljive proizvode, postoje stvari koje svi možemo da uradimo, kao na primer da kupujemo proizvode koji su označeni “ozone friendly” ili “HCFC free”. Oporavak ozonskog omotača je veliki uspeh, ali isto tako dokazuje i nešto važno kad pogledamo u budućnost, a to je kako da se nosimo sa drugim globalnim izazovima u životnoj sredini. Poruka je jasna: kada se ljudi i zemlje širom sveta udruže, ujedinjeni zajedničkim ciljem, mogu rešiti naizgled nemoguće probleme. To je svakako uzrok velikog optimizma dok razmatramo za šta je još naša globalna zajednica sposobna!
ŠTA MOŽETE DA URADITE?
ZAŠTITITE SE OD OŠTEĆENJA OZONSKOG OMOTAČA
Izbegavajte prekomerno izlaganje Suncu!
− Preduzmite dodatne mere zaštite, jer nezaštićena koža i oči mogu biti oštećeni i mogu brzo da izgore. Nosite naočare za
sunce tokom vedrih dana.
− Kada ste napolju na suncu koristite kreme za sunčanje, nosite kape sa širokim obodom i zaštitnu odjeću.
− Obratite pažnju na UV index, koji je međunarodni standard za merenje jačine opekotina od sunca- izazvanih UV zračenjem na određenom mestu i vremenu.
− Jednostavan način da znate kolika je vaša izloženost UV zračenju je da pogledate svoju senku. Ako je senka veća od vas (u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima), izloženost UV zračenju će verovatno biti niža. Ako je senka kraća od vas (oko podneva), onda ste izloženi visokom stepenu UV zračenja. Potražite hlad i zaštitite svoju kožu i oči.
VODITE RAČUNA O SVOJIM UREĐAJIMA KAKO BISTE SMANJILI UTICAJ NA OZONSKI OMOTAČ
Koristite frižidere, klima uređaje i druge uređaje na odgovoran način kako biste pomogli u zaštiti ozonskogomotača i zaštiti klime
− Odlažite stare uređaje i opremu, koja koristi rashladne fluide, na odgovoran način. Kada kupujete nove uređaje kao što su frižideri, stare uređaje predajte ovlaštenim preduzećima za sakupljanje takve vrste opreme, jer frižideri i zamrzivači sadrže rashladni fluid koji se mora sakupiti i ukoloniti pre nego što se ostali delovi uređaja recikliraju.
− Proverite da li na klima uređaju u vašem automobilu, kućnom klima uređaju i frižideru ima curenja. Kada je to moguće, curenja na uređajima treba popraviti pre nego što se ponovo dopune.
− Kada vaši uređaji moraju da se servisiraju, potražite ovlašćene i obučene servisere, kako biste bili sigurni da će oprema biti popravljena na odgovarajući način, i da će rashladni fluid biti recikliran.
− Pravilno izolujte zidove kuće, kao i vrata i prozore kako bi unaprijedili energetsku efikasnost i produžili radni vek vaše opreme.
− Postavite svoj frižider tako da vazduh može lako da cirkuliše pozadi i nemojte ga postaviti pored šporeta ili mašine za suđe.
− Redovno čistite zadnji deo frižidera, gde se nalazi kondenzator, i redovno odmrzavajte zamrzivač.
− Postavite termostat frižidera i zamrzivača na odgovarajuću temperaturu (izbegavajte suviše niske temperature) i
isključite uređaj kada ga ne koristite, jer i stand by mod troši energiju.
− U frižideru držite samo neophodne stvari, sklonite ono što stoji duži period, izvadite zamrznutu hranu iz zamrzivača ranije kako bi se odmrzla u frižideru.
− Postavite kondenzator klima uređaja u hlad, ukoliko je potrebno koristite roletne, kako bi se smanjila količina toplote sa sunca koja ulazi u prostoriju, a koju kasnije treba izbaciti, i redovno čistite kondenzator i isparivač.
− Ukoliko je to moguće, tokom noći prostorije hladite ventilacijom bez klima uređaja, a takođe imajte na umu da se postavljanjem termostata klima uređaja na višu temperaturu štedi dosta energije.
− Uključite klima uređaj u automobilu nakon vožnje od nekoliko minuta s otvorenim prozorima i parkirajte automobil u hlad.