Gori Sibir! Gori Amazonija!
Danas ljudi ne obraćaju dovoljno pažnje na stanje naše planete. Više puta sam čula svoje vršnjake kako se žale da živimo u vremenu gde nam planeta izumire, ali to je i jedino što umeju - da se žale i da ne čine ništa.
Zašto se danas tako nemilosrdno seče drveće u gradovima? Zašto se nemilosrdno i često neopravdano krče šume?
Čovek je jako sebičan, jer razmišlja samo o svom trenutnom zadovoljstvu i profitu zbog kojeg oduzima život i stanište drugim živim bićima.
Možemo li kupiti svežinu vazduha i bistrinu vode?
„Svaka sjajna borova iglica, svaka magla u tamnoj šumi, svaki insekt, sveti su u pamćenju i iskustvu mog naroda“, govorio je indijanski poglavica Sietl.
Sva živa bića u svetu su povezana. Može li neko od vas da zamisli život čoveka bez biljaka ili životinja? Zemlja ne pripada čoveku, već čovek pripada zemlji.
Učinimo nešto da tako bude, da se prema stablima, šumama, biljkama i životinjama odnosimo kao prema braći. Ako tako ne činimo, isti smo kao ljudi koji uništavaju prirodu zbog profita.
Učinimo prvi korak! Prestanimo da koristimo nepotrebnu plastičnu ambalažu! Reciklirajmo, jer ako to ne činimo, ona će nas zagušiti, završće tako što će ugrožavati stanište i zdravlje svih živih bića. Sadimo drveće, čuvajmo već posađena stabla!
Osvestimo se, jer ne ubijamo planetu, nego sami sebe. Planeta će ostati, ali čovečanstvo i život neće. Sačuvajmo prirodu za nas i za generacije koje dolaze.
Mi smo najodgovrniji! Ne palite nam šume! Ne secite nam bagreme!
Suzana Ivanović, đak genercije generacije 2018/2019, učestvovala je na Sedamnaestoj smotri duhovnog besedništva, kao i na Nušićijadi, gde je govorila ovu besedu!